Internet , jedan od najvećih pronalazaka koji je promenio svet. Prosečan čovek danas primi više informacija u jednom danu ,nego neki čovek u srednjem veku za ceo život. Iako internet po nekim procenama danas koristi samo oko 21 posto svetske populacije, I  dalje nije glavno sredstvo informisanja u svetu. To  mesto I dalje drže sveto trojstvo modernih informacija,tj. radio televizija I novine. To je samo trenutno, jer priroda interneta je takva da se on širi . Svojom ekspanzijom on će jednog dana, u ne tako dalekoj budučnosti, totalno zameniti sva tri. Jer već sada čovek može da čita novine, gleda televiziju, I sluša radio preko interneta. Koja će onda njihova funkcija biti nevezano za internet , kada ga ceo svet bude imao ?

Američka vlada početkom 60 godina naložila je nekolicini naučnika da pokušaju da naprave novi sistem komunikacija koji bi mogao da funkcioniše Iako bi se jedan njegov deo uništio.Što je dovelo do pronalaska interneta.Ovakve želje su bile posledice hladnog rata,I straha od nuklearnog napada. Godine 1989. desio se događaj koji je mrežu Interneta učinio lakšom za korišćenje. Tim Berners-Lee i saradnici iz Evropske laboratorije za nuklearnu fiziku predložili su izradu jednog sistema – protokola koji bi pomoću računara omogućio slobodan pristup raznim tipovima informacije i njihovo povezivanje. Taj sistem, koji je 1991. godine postao World Wide Web, ili Web širom svijeta, baziran je na hipertekstu, sistemu ugrađenih linkova u tekst, koji ga povezuju sa drugim tekstom. Običan tekst kodira se u hipertekst kada se izrazi posebnim jezikom koji je nazvan hypertext markup language, html. Takođe je razvijen i protokol za prenos hiperteksta (engl. hypertext transfer protocol, http), kao i sistem za jedinstveno adresiranje mjesta na Webu (engl. uniform resource locator, URL. Web je engleska riječ koja označava tananu mrežu, poput one koju pravi pauk. Ona asocira na mrežu informacije (informacija nema masu!) na Internetu. Web je hipermedij koji objedinjuje informaciju pohranjenu na bezbrojnim računarima povezanim na mrežu Interneta. Ova dva pojma nekada se koriste kao sinonimi.. Kada se želi istaći da se misli na informaciju pohranjenu na Internetu, tada se upotrebljava termin Web. Kada se misli samo na komunikaciju (e-mail) tada se upotrebljava termin Internet.Interesovanje za Web i njegova ekspanzija čekali su na razvoj odgovarajućeg softvera. Mark Andreessen sa Univerziteta Ilinois bio je prvi u kreiranju Mosaica, programa za čitanje hiperteksta (engl. brouser) koji je transformisao viziju Weba u praktičnu aplikaciju. Kasnije je Andreessen sarađivao i u kreaciji pretraživača Netscape Navigator. Yahoo i AltaVista takođe su među prvim pretraživačkim mašinama. Mnogo kasnije, 1998. godine, pojavio se Google, danas najsavremenija mašina za pretraživanje Weba, sa bazom od preko 8 milijardi web-stranica.

Internet , skraćeno od internetworking , je ustvari što I sama reč kaže skup svih mreža u okviru jedne velike mreže. U kojoj su naime svi kompjuteri povezani jedni sa drugima, koji se međusobno razlikuju po svojim IP adresama. IP adrese su ustvari kao adrese ulica, pomoću kojih podaci stižu na željenu destinaciju. Podaci se dele na više delova kako bi lakše stigli do odredišta,to je omogućeno pronalaskom paket swiching tehnologije, koji deli podatak na više njih koji onda odlazi na željenu adresu različitim putevima… Jedna od glavna karakteristika interneta, pored same činjenice da poseduje neograničen broj informacija,jeste I brzina dostupnosti njima. Sa mogućnostima današnje tehnologije ,čovek za svega nekoliko sekundi može da uradi posao za koji mu je ranije trebalo po nekoliko sati. Tom brzinom internet je uprostio mnogo stvari,ali je I polako počeo da otuđuje ljude Zamislite internet kao najveći mozak na svetu,koji poseduje ( skoro ) sve informacije, tj. ( skoro ) sve zna. A sad zamislite milione malih mozgova koji su međusobno spojeni sinapsama, I imaju slobodan protok informacija između sebe,a još sad zamislite kako je skoro svaki od tih mozgova,mozak genijalca. Zašto kažem skoro svaki,zato što I intenet nije savršen kao ni jedna stvar na svetu,I na internetu ima svojih mana.

Šta je  znanje ?Skup informacija koje jedna individua poseduje u svojoj “bazi podataka” ,I  može da ih upotrebi u praktičnu svrhu .Tako Informacije možemo podeliti u dve grupe. Prva grupa bi bila grupa svakodnevnih informacija koje nam služe za informisanje,preko kojih se ne razvija nikakva stručnost. U tu grupu bi ušle informacije sledećeg tipa : provere vremenskih uslova, stanja u saobraćaju, čitanje novina, informacije o kulturnim dešavanjima, medicinski saveti, informacije o prevoznim sredstvima ( autobusi, brodovi, avioni ) ,bilo koji vid informacionih usluga na globalnom nivou. Druga grupa su informacije koje utiču na sticanje znanja, obrazovanosti. Tu spadaju internet enciklopedije, poput vikipedije, stručni blogovi, I online kursevi, pa čak I celi fakulteti. Kod ove grupe javlja se pojam ucenja putem interneta. Kao i mnoge stvari u vezi sa interenetom i on je opsiran i postoji nekoliko vidova samog pojma. U ovaom slucaju najvise nam moze pomoci pojava studiranja preko internet. Time  dolazimo do potpunog smisla ove teme. Bukvalno online studiranje,gde se sve obavlja preko interneta.Od dobijanja materijala,video snimaka predavanja, opcije direktne komunikacije sa profesorima preko e-mail ili chat usluga,do predavanja istih radova I njihovog ocenjivanja.Da li takav način studiranja  može odgovarajuće da zameni  trenutni sistem školstva? Svesni smo naravno da to u potpunosti nikada nece biti moguce. Medjutim prednosti ovog oblika ucenja su brojne. Pocevsi od slucejeva ljudi koji koriste ovaj vid ucenja i obrazovanja, shvatamo da nekome ko nije u mogucnosti da licno posecuje fakultet ova pojava omogucava odvijanje normalnog obrazovanja bez ikakvih poteskoca. Ovo je samo jedan od primera koji omogucuje da prikazemo koliko je internet u mogucnosti da nam poboljsa kvalitet zivota uprkos svim poteskocama. Naravno tu sui  mnoge mane internet kao novog medija dostupnog svima. Pitanje je da li njegov vrtoglavi razvitak kod ljudi razvija zavisnost. On je dostigao taj nivo da nam je maltene neophodan deo zivota. Deca sada rastu uz uz internet kao uz nesto sto se podrazumeva da postoji. Moze se koristiti u svakom trenutku i putem mobilnih telefona. Cak  se za elektronska pisma koja ramenjujemo podrazumeva da se kaze samo “posta “ i zna se na sta se misli. Toliko je cest i uobicajen da je zamenio termine kojima se objasnjavao potuno drugaciji vid komunikacije. Ali sve to vreme u vazduhu preti i ogromna opasnost. Sajber kriminal, pedofilija putem interneta termini su od kojih se jezimo dok slusamo na vestima sve vrste kojima su uspeli da zloupotrebe internet. I opet, pored svih programa i stranica na internet koji su namenjeni poboljsanju komunikacije medju ljudima, ne mozemo da se ne zapitamo kojiko nas to zapravo otudjuje jedne od drugih.. Za tili cas na brojnim forumima mozete naci bezbroj prijatelja pa mozda i ljubavi, ali sta kad nas internet baci u nasucje realnom svetu? Kada nas doceka surova realnost gde je covek coveku vuk, a od silnog virtuelnog zivljenja vise ne znamo ni da volimo  ni da se branimo. Na kraju ne znamo ni sta trazimo jedni od drugih. Lako je biti hrabar kad ne postoji momentalna povratna reakcija na vase posteze. Ali, onao sto je najbitnije jeste biti mudar. Internet je novi medij, on lako zavodi i mnogo koristi, ali u isto vreme i brzo osvaja. Nas i  svet oko nas. On pruza bezbroj mogucnosti, oslobadja, kupuje vreme. Samo teba mudro crpiti sve njegove prednosti i ne dopustiti da nas podsvesno, podmuklo porobi . Ne smemo dozvoliti da udje u svaku poru zivota jer ako se na kraju otudjite od sebe vise nema povratka ni u virtuelni ni u realni svet. A ostati sam, lebdeci u vakuumu, bez cilja i smisla je najgore sto mozemo sebi dopustiti.

Zato na kraju ,samo oprezno. Internet nije jos dostigao svoj maksimum..sada je u fazi deteta koje ulazi u pubertet,zeljno cekamo da s epotpuno formira, da bi shavatili u celosti. On se jos razvija i otvara nam najveci prozor na svetu. Kroz njega ulecu bezbrojne korisne i nekorisne informacije, mozda nam uleti i pokoji virtuelni prijatelj, samo moramo paziti da se ne naginjemo previse.

http://www.internetworldstats.com/stats.htmc

http://www.mymanmitt.com/mitt-romney/uploaded_images/brain-763982.jpg

http://faulkes-telescope.com/files/faulkes-telescope.com/image/workshop_delegates.jpg

http://www.goemerchant.com/images/gateway.jpg

http://www.sloan-c.org/publications/survey/pdf/online_nation.pdf

http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_the_Internet